Kako sad…
Pa da…
Mada možda…
Pijem beli rum iako u tome nema rasističkih pobuda, volim belo vino iako se ne bojim mraka… Više volem belo pecivo neg crn lebac… Preferiram crnu kafu, bela mi je onako, mož da prodje al ako ne mora bolje je… Crno na belo mi je draže od belog na crnu slamku… A crna ovca milija od bele vrane…
A sad, da ozbiljno predjemo na neozbiljne ozbiljnosti…
Bio jednom jedan lav…
Kakav lav?
Smradislav!
Narogušen i žut sav…
Strašno, strašno…
Išao je na tri noge,
ličio na baba-roge
gledao je na tri oka
išla mu na živce stoka,
slušao je na tri uva
kako stoka glasno puva…
Strašno , strašno…
Ne pitajte šta je jeo,
taj je jeo šta je smeo…
šupak ceo,
i anusa jedan deo…
Strašno, strašno…
Jezik oštar, a um stao
on za sebe nije znao
Strašno strašno…
Šta reći a ne poreći da je glupost zavladala, preovladala svetom, a da je sveta pamet koja je tu bila od kada je sveta i pamtiveka rešila da se, kada je već tako, tako i ponaša kao da je “nit tako nit ikako” najbolji put u gledište zemlje.
A kako je najbolji put u središte zemlje, Rimskij Korsakov je rešio da njegove top-10 hitove u Zemlji srbiji zastupa fontana…
A jarbole gole bole ono dole za ljude što obole…
Ako im zdravlje fali – fontanu smo im dali…
A sto dvadeset meteri somota da te nije sramota, ej salaši na severu Bačke naše pljačke pošle naopačke…